Terapija blokade

Terapija blokade podrazumeva upotrebu Naltreksona, koji je u farmakološkom smislu antagonista (protivnik) opijata.

Naltrekson se zahvaljujući ovom farmakološkom svojstvu efikasno koristi u lečenju opijatne zavisnosti, alkoholizma i nikotinske zavisnosti.

Naltrekson blokira ("pokriva") opijatne receptore u mozgu, tako da opijati ne mogu da izazovu njihovu stimulaciju. Ovakvom blokadom se vremenom umanjuje adiktivna snaga heroina i drugih opijata, jer se postepeno gubi uslovljeno (naučeno) očekivanje pozitivnog efekta droge, gasi motivacioni značaj aidkcije i prekida začarani krug bolesti.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti "Naltrexzone" koristi depo forme Naltreksona (implanti), saglasno rezultatima mnogih istraživanja u svetu. Implant se od strane lekara specijaliste hirurgije, ugradjuje u potkožno masno tkivo minimalno invazivnim hirurškim zahvatom. Naši implanti koje koristimo u proseku traju 3 i 6 meseci.

Aktivni hepatitis (značajno visok titar jetrenih enzima i nizak broj leukocita) je apsolutna, a pozitivnost na hepatitis C i B relativna kontraindikacija za primenu naltreksona. Relativna znači da ukoliko su drugi parametri opšteg zdravstvenog stanja ispravni, nema opasnosti za primenu ovog leka. Budući da alkohol i nikotin deo svog aditkitvnog potencijala ostvaruju preko endogenih opijatnih receptora, blokada tih receptora naltreksonom pomaže i koristi se u lečenju alkoholizma i nikotinske zavisnosti.

Terapija supstitucije

Terapija supstitucije se primenjuje u lečenju zavisnosti od opijata i opioida.

Opijati su prirodni alkaloidi opijuma (Kodein, Morfin, Tebain ). Opioidi su polusintetske i sintetske supstance sa dejstvom sličnom opijatima (Heroin, Metadon, Tramadol, itd).

Naša bolnica primenjuje Buprenorfin u terapiji supstitucije. Ne koristimo Metadon jer je profil neželjenih dejstava značajno manji u korist Buprenorfina i samim tim ga pacijenti rado prihvataju kao dugoročnu terapiju.

U praktičnom radu opijatni zavisnici se prevedu na terapiju supstitucije koja podrazumeva nastavak farmakoterapije Buprenorfinom (Suboxon). Period primene supstitucione terapije varira od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od hroničnosti adikcije, situacije u porodici, psihološke zrelosti osobe, i niza drugih socijalnih faktora (mogućnost zaposlenja, finansijsko stanje, podrška okoline, i sl). Terapija supstitucije ima za cilj da supstituiše (zameni) ulične opijate (heroin) farmaceutskim preparatom Buprenorfin (Suboxon). Buprenorfin ne izaziva osećanje euforije koje je ključno za adiktivnu snagu heroina i opijata.

Adiktivni potencijal Buprenorfina (mogućnost stvaranja zavisnosti) je mnogostruko manji u poređenju sa heroinom i drugim opijatima, pa je zato preporučljiv da se koristi kao supstitucija. Najveći broj osoba na terapiji Buprenorfinom ocenjuje da je zahvaljujući ovom leku eliminisana apstinencijalna kriza, mnogo bolje kontrolisana žudnja za heroinom i najvažnije, da im je vraćeno osećanje normalnosti u životu.

Budući da Buprenorfin (Subokson, Subutex) ne izaziva vestački euforični efekat i osećanje zadovoljstva, osoba sada može da zadovoljstvo i smirenje potraži u tzv. prirodnim nagradama (hrana, seks, prijateljstva, uspeh, hobi, sport). Ovim se uspostavlja teren za dalji rad na razvijanju novog, zdravog motivacionog sistema ličnosti.

Averzivna terapija i ostali oblici farmakoterapije

Kod alkoholizma uvodi se averzivna terapija (terapija odvraćanja) korisćenjem Disulfirama (Esperal,Tetidis). Ovaj lek blokira metabolizam alkohola pa se u tkivima nagomilavaju metaboliti koji izazivaju jako neprijatno osećanje i gađenje (pulsirajuća glavobolja, crvenilo kože, tahikardija, muka, povraćanje, konfuzija...).

Uzimanjem ovog leka pacijent voljno postavlja fiziološku barijeru uzimanju alkohola i time dodatno pojačava snagu svoje volje da ne konzumira alkohol. Vremenom, apstinencija poprima odlike svakodnevne navike čime se poboljšavaju izgledi na uspešno izlečenje.

Specijalna bolnica za lečenje bolesti zavisnosti "Naltrexzone" primenjuje i druge vidove farmakoterapija u lečenju niza klinčkih oblika adikcije. Specifičnije, koristimo Baclofen u terapiji alkoholizma i zavisnosti na kokain, Aripiprazol (Azolar) i Olanzapin (Sizap) u lečenju zavisnosti od kokaina, Topiramat (Topamax) u lečenju poremećaja ishrane, a što se indivudalno određuje prilikom timskog planiranja tretmana kod svakog pojedinačnog pacijenta.